Loading ...
ХИТНО ОТКРИВАЊЕ НАПАДАЧА ТЕСТ ЗА СПС
НОВИ САД – Покрајински одбор СПО за Војводину најоштрије осуђује брутални напад на новинаре који се одиграо током последњих протеста екстремистичких организација у Београду.
Будући да демократског друштва нема без слободних, објективних и ажурних медија, напади на представнике најугледнијих медијских кућа представљају и удар на младу српску демократију.
Захтевамо од министра унутрашњих послова Ивице Дачића да хитним откривањем починилаца овог недела ослободи медијске посленике страха за личну безбедност при обављању свог посла. Само брз и темељан обрачун са хулиганима који лишавају грађане Србије права на информисаност увериће нас у искреност добрих намера новог министра полиције и његове партије. У супротном, јавности Србије постаће јасно да је цена политичког помирења са носиоцима деструктивне политике последње деценије прошлог века ипак превисока.
Sto se tice napada na novinare,svako normalan to osudjuje. Osim onih dvestotinak demonstranata. A sta reci tek za onu debelu Radetu Vjericu?
Zanimljivo je kada navijaci FK PARTIZAN pevaju ovakve pesme. A do ne davno je bilo ” PARTIZAN,PARTIZAN TO JE SRPSKI TIM - SLOBODAN MILOSEVIC PONOSI SE S NJIM!”. U stvari kad bolje razmislim,to je i logican nastavak,a zastave srs (sa onim orlovima bez krune) vec uveliko nose na kosarkaske utakmice. Svaka Vam cast, Grobari!
Милослав Самарџић
Поштени људи не боје се суда. То је др Радован Караџић понављао много пута, још док није прешао у илегалу.
Када су ратни злочини у питању, први на реду је злочин против мира. Дакле: ко је изазвао рат? Караџић није, јер је потписао тзв. Лисабонски споразум, којим се осујећивао рат у Босни и Херцеговини. На споразуму је стајао и потпис лидера друге стране - Алије Изетбеговића. Али онда су представници западних сила дошли у Сарајево и убедили Изетбеговића да зарати, јер ће ратом добити много више него тим мировним споразумом. То је чак и Ричард Холбрук написао у својим мемоарима. То су јавно, пред камерама, у чувеном Би-Би-Сијевом документарцу, поновили главни представници Велике Британије задужени за Балкан.
У ствари, рат је био потребан западним силама, као и многи други ратови, које непрекидно воде.
Тако би суђење за ратне злочине у Босни и Херцеговини требало да буде веома једноставно: ту је закон, ту су сведоци, ту су факта…
Али, наравно, оно неће бити ни мало једноставно, јер се неће одржавати пред правим судом. Овај тзв. Трибунал у Хагу основан је незаконито, на исти начин као када би се било која група грађана састала и одлучила да оформи суд. Да утврди правила рада и пресуђује како коме хоће: оне који им се допадају да ослобађа, иако су криви, а оне који им се не допадају да осуђује, иако нису криви.
Један прави суд свакако не би ослободио албанске наркодилере а осудио генерале Павковића и Лазаревића, не би ослободио све сарајевске господаре рата, па чак и Насера Орића, а гонио Караџића и Младића.
Ово, дакле, није прави суд и овде се не поштује једна од највећих цивилизацијских тековина: римско право. Овде је на снази закон силе: ко је јачи, тај суди коме хоће и како хоће.
Повратак у предцивилизацијско доба није, на жалост, ништа ново на планети Земљи. Али јесте новост у западном свету. Опасна новост: некада водеће земље пале су тако ниско, и још падају, што никако не може изаћи на добро. Испоставило се да вирус инквизиције западни свет никад није потпуно искоренио и да он поново почиње да се разбуктава.
Хаг није једина манифестација тог стања, већ је реч о разгранатом систему нецивилизацијског деловања. Узмимо за пример још једну тековину новог доба, демократију. Западне силе не дозвољавају да се у Србији, али и у многим другим земљама, обнови, или по први пут успостави, демократски систем, настојећи да одрже сопствену пресудну улогу у одабиру особа на власти, и при власти. Западни трећеразредни чиновници, агенти и оперативци ко зна каквих и којих служби и мултинационалних компанија, илегално су расподелили стотине милиона евра погодним особама, а толики илегални новац неминовно рађа криминал. По природи ствари, та врста криминала удружује се са класичним криминалом, тако да, примера ради, ми никада нисмо добили одговор на питање: шта је са новцем Земунског клана? Један британски експерт пише у фељтону НИН-а да је овај клан имао промет од трговине наркотицима и до 30 милиона евра дневно. Зато се, у западном свету, поводом уништења криминалних група увек објављују вести: где је новац и колико је новца заплењено.
У посткомунистичким земљама речене две криминалне групе спојене су са трећом, произишлом из комунистичких режима. Према римском праву, сам комунизам је разбојништво: отимање туђе имовине насилним путем. Имовина отета после 1944. године у Србији, а реч је о око милион објеката, још није враћена.
Тако, као логична последица троструке криминалне струје, долази окретање наглавачке свега могућег. Људи на власти, и при власти, пореде др Радована Караџића са нацистичким официром Куртом Валдхајмом и усташом Ивом Ројаницом. Кажу, и они су тако скривали идентитет и доспели на високе положаје у Уједињеним нацијама и Аустрији, односно Хрватској. А сви знају да Валдхајм и Ројаница нису мењали имена, да је њихову прошлост била општепозната али су их Аустрија и Хрватска узеле у заштиту, да је Ројаница заправо и враћен у Загреб као усташа. Такође је ноторна чињеница да је војска Републике Српске спречевала наставак геноцида из Другог светског рата и чак да се борила против формација које су користиле нацистичке симболе.
Све у свему, апсолутно никакве везе Караџић са тим нацистима нема.
Али да је све ово итекако повезано са причом о нацизму - то свакако. Од преузимања Хитлерових термина ”Уједињена Европа” и ”Нови поредак”, до плагирања Хитлерових услова постављаних Србима за улазак у ”Уједињену Европу” и коришћење наводних благодети ”Новог поретак”. Основни услов био је данак у крви: испоручење ђенерала Драже и његових сарадника у борби против тираније.
Зато није чудно што се већ скоро две деценије рехабилитују Милан Недић и Димитрије Љотић, чак и у школским уџбеницима, као особе које су давале данак у крви и које су симболи покорности и слугерањства.
Није чудно ни што се и даље упорно сатанизује ђенерал Дража и што се скрива његов гроб, јер он је симбол отпора и слободарских традиција.
Онда Србија није испунила услове за улазак у ”Уједињену Европу”, а шта ако их данас испуни?
Сама Западна Европа, унутар сопствених земаља, строго санкционише криминалне радње које овде подржава. Тамо не могу постојати странке које примају новац из иностранства, тако да би, већ само по том основу, даном уласка у ”Уједињену Европу”, скоро све овдашње владајуће странке требало да се угасе. А неће се угасити, јер се то није десило ни у другим посткомунистичким земљама. Онда долази до судара легалног и илегалног деловања западних земаља, који је у Бугарској управо резултирао укидањем помоћи од пола милијарде евра, због корупције. Дакле, због корпупције коју је сам Запад стварао својим деловањем. А у Србији ју је стварао неупоредиво више него у Бугарској.
Другим речима, никада се у чврсто законодавство једне Велике Британије, на пример, не могу уклопити хиљаде шпијунских агентура које су западне силе, у види странака, невладиних организација, фондова, медија, итд, створиле у Србији.
Никада се у западни систем слободе штампе не могу уклопити генерације новинара-пропагандиста које су западне силе одгајале у Србији.
Никада се у патриотско јавно мњење које постоји у свакој западној земљи не могу уклопити хиљаде особа издајничког менталитета које су западне силе створиле и инсталирале на сва битна места у државном апарату Србије.
Никада западни богаташи, који су капитал стицали генерацијама, неће сарађивати на равној нози са онима који су се обогатили преко ноћи.
Никад западне државе, које своје бивше политичаре и војнике ни би изручиле ни по коју цену, неће гледати друкчије, но с презиром, на оне који се тиме чак и хвале.
Ако се та улазница у крви за улазак у ред земаља које 100 година овде долазе да стрељају, бомбардују и отимају земљу, једном и плати, питање је да ли нас у ствари они уопште и желе тамо?
Њихова јавна мњења кажу: не желе?
И да ли ми желимо код њих?
Референдум овде нико и не помиње. У наше име говоре само особе са њиховог платног списка.
Са правим информацијама, и наш одговор би свакако био негативан.
Сада се шире само информације о неким силним милијардама које ће стићи на поклон.
Али, западним светом доминира пословица: ”Бесплатног ручка има само у мишоловци”.
И доминира логика освајања. А осваја се да би се узимало, не да би се давало. Ево прошло је годину и по од уласка Бугарске и Румуније у ”Уједињену Европу”, плус још неколико година откако им Брисел наводно помаже - па је њихов стандард још увек далеко чак и од овакве Србије.
Уласком у ”Уједињену Европу” аутоматски се ступа у ратно стање са бројним народима широм света. Наши војници ићи ће некуда да ратују, а отуда ће долазити бомбаши и терористи да се свете.
”Уједињена Европа” руководи се паролом ”Крв за нафту”. То што је за њу нормално, за нас није: један Србин никад не би убио једног Арапина да би добио за 10% јефтинији бензин.
”Уједињена Европа” неће узети у своје редове Србију без албанске заједнице - оне на Космету и оне у Албанији. Тако ће срушити границу - јер Нови поредак руши све границе - између Срба и Албанаца и тако ће аутоматски изазвати нови рат, али сада у области Врања, Лесковца, Куршумлије и Краљева. У исто време водиће се мали улични ратови у осталим градовима, са бројним досељеницима из Трећег света који ће бити доведени према утврђеним квотама, тј. такве ратове више нећемо гледати само у ТВ извештајима из Француске, Белгије и других западних земаља.
Према томе, услов свих услова за српски народ јесте борба за принципе, боље рећи законе, на којима почивају западне земље. Први и основни гласи: једну државу могу водити само особе које једу њен хлеб.
Испуњење тог услова нећемо видети у скорије доба. Али је свакако од помоћи јуначко држање најбољих међу нама, попут др Радована Караџића. Зато жељно очекујемо један од најгледанијих ТВ преноса у историји.